UMOR KOJI NE PROLAZI: KADA JE ISCRPLJENOST NORMALNA, A KADA TREBA KOD LEKARA?

Svi se ponekad probudimo umorni. Nakon nekoliko neprospavanih noći, napornog perioda na poslu, stresa, fizičkog napora ili bolesti, sasvim je očekivano da organizmu treba vreme da se oporavi.

Međutim, postoji razlika između običnog umora koji prolazi nakon odmora i iscrpljenosti koja traje danima ili nedeljama, ne popravlja se ni nakon dovoljno sna i počinje da utiče na svakodnevni život.

Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da dugotrajan i neobjašnjiv umor ne treba automatski pripisivati „stresu“, godinama ili ubrzanom načinu života. Umor je simptom, a ne bolest sam po sebi, i može imati veliki broj različitih uzroka.

KADA JE UMOR NORMALAN?

Umor je prirodna reakcija organizma na povećan fizički ili psihički napor.

Ako ste nekoliko dana loše spavali, imali mnogo obaveza, putovali, intenzivno vežbali ili prolazili kroz stresan period, moguće je da ćete osećati nedostatak energije.

U takvim situacijama odmor, kvalitetan san, redovna ishrana, dovoljan unos tečnosti i postepeni povratak fizičkoj aktivnosti često mogu pomoći da se energija vrati.

Problem nastaje kada umor postane svakodnevna pojava i kada osoba više ne može da objasni zbog čega se tako oseća.

KADA UMOR POSTAJE ZNAK ZA OPREZ?

Ako iscrpljenost traje nekoliko nedelja bez jasnog razloga ili počinje da ometa posao, školu, fizičku aktivnost, druženje ili svakodnevne obaveze, preporučuje se razgovor sa lekarom. NHS posebno savetuje pregled kada umor traje nedeljama, kada nije jasno šta ga izaziva ili kada utiče na svakodnevni život.

Još jedan važan znak je situacija u kojoj osoba spava dovoljno, ali se i dalje budi iscrpljena i nema osećaj da se odmorila.

To može ukazivati na problem sa kvalitetom sna, a ne samo sa njegovim trajanjem.

UMOR MOŽE IMATI MNOGO UZROKA

Jedan od razloga zbog kojih nije dobro samostalno zaključivati šta izaziva iscrpljenost jeste činjenica da isti simptom može pratiti veliki broj različitih stanja.

Među čestim uzrocima su:

• nedovoljno sna;
• nesanica i drugi poremećaji spavanja;
• dugotrajan stres;
• neadekvatna ishrana;
• premalo ili previše fizičke aktivnosti;
• određeni lekovi;
• infekcije;
• anemija;
• poremećaji rada štitne žlezde;
• dijabetes;
• određena hronična oboljenja;
• depresija i anksioznost.

MedlinePlus navodi da hronične bolesti, uključujući dijabetes i bolesti srca, pluća, jetre, bubrega i štitne žlezde, takođe mogu biti povezane sa umorom.

Zbog toga dugotrajan umor nije nešto što treba samostalno „lečiti“ vitaminima ili energetskim napicima bez utvrđivanja uzroka.

AKO STE UMORNI I BLEDI, MOŽDA JE POTREBNO PROVERITI KRVNU SLIKU

Umor praćen bledilom, lupanjem srca ili nedostatkom daha može biti povezan sa anemijom, odnosno nedostatkom crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina.

Posebno je važno obratiti pažnju ako se osoba brzo zamara pri aktivnostima koje je ranije bez problema obavljala.

Jedan od mogućih uzroka može biti i nedostatak gvožđa, ali uzrok anemije može biti različit, pa se ne treba oslanjati samo na pretpostavke. NHS navodi umor, lupanje srca, nedostatak daha i bledilo među simptomima koji mogu pratiti anemiju zbog nedostatka gvožđa.

UMOR I PROBLEMI SA ŠTITNOM ŽLEZDOM

Poremećaji rada štitne žlezde takođe mogu biti povezani sa promenama energije.

Kod poremećaja rada štitne žlezde mogu se javiti i drugi simptomi, pa lekar prilikom razgovora može uzeti u obzir promene telesne težine, raspoloženja, pulsa, tolerancije na hladnoću ili toplotu i druge tegobe.

Zato nije dobro zaključiti da je „samo umor“ u pitanju ako se istovremeno pojavljuju i druge neuobičajene promene u organizmu.

AKO HRČETE I BUDITE SE UMORNI, OBRATITE PAŽNJU NA SAN

Neko može spavati sedam ili osam sati, a da se ipak ne odmori dovoljno.

Jedan od razloga može biti poremećaj disanja tokom spavanja, uključujući opstruktivnu apneju u snu.

Glasno hrkanje, buđenje uz gušenje ili hvatanje vazduha, prekidi disanja tokom spavanja i izražena dnevna pospanost simptomi su koje treba pomenuti lekaru.

Problem sa snom nije samo pitanje komfora. Dugotrajni poremećaji spavanja mogu uticati na koncentraciju, svakodnevno funkcionisanje i opšte zdravlje.

UMOR MOŽE BITI POVEZAN I SA ŠEĆEROM U KRVI

Ako se uz izražen umor javljaju pojačana žeđ, učestalo mokrenje, naročito tokom noći, ili neobjašnjiv gubitak telesne težine, potrebno je razgovarati sa lekarom.

Takva kombinacija simptoma može biti povezana sa dijabetesom, ali sami simptomi nisu dovoljni da se postavi dijagnoza. Za to su potrebni pregled i odgovarajuće analize.

NIJE SVAKI UMOR „OD STRESA“

Stres zaista može iscrpeti organizam.

Problemi na poslu, finansijske brige, porodični problemi, nedostatak odmora i dugotrajna napetost mogu uticati na san, koncentraciju i nivo energije.

Ali kada umor traje dugo, nije dobro automatski zaključiti da je stres jedini uzrok.

I mentalno zdravlje može imati važnu ulogu. Depresija, na primer, može biti praćena stalnim umorom, problemima sa spavanjem, promenama apetita, gubitkom interesovanja i drugim simptomima.

KADA TREBA ZAKAZATI PREGLED?

Lekarski pregled je posebno opravdan kada:

• umor traje nekoliko nedelja i nema jasno objašnjenje;

• iscrpljenost ometa posao i svakodnevne aktivnosti;

• spavate dovoljno, ali se stalno budite neodmorni;

• uz umor imate gubitak telesne težine bez namere;

• imate promene raspoloženja;

• imate lupanje srca ili nedostatak daha;

• imate izraženu žeđ i često mokrite;

• tokom spavanja hrčete, gušite se ili neko primećuje prekide disanja;

• umor postaje sve izraženiji umesto da se smanjuje.

U zavisnosti od simptoma i zdravstvene istorije, lekar može proceniti da li su potrebne laboratorijske analize ili dodatni pregledi. NHS navodi da se, između ostalog, mogu raditi krvne analize radi provere anemije, dijabetesa ili poremećaja funkcije štitne žlezde.

POSTOJE SITUACIJE KADA NE TREBA ČEKATI

Umor koji se iznenada pojavi zajedno sa bolom ili pritiskom u grudima, otežanim disanjem, nesvesticom, izrazito ubrzanim ili nepravilnim radom srca, jakom glavoboljom, neuobičajenim krvarenjem ili naglim pogoršanjem stanja zahteva hitnu medicinsku procenu.

Posebno treba reagovati ako osoba uz iscrpljenost ima naglu slabost, poremećaj govora, promene vida, konfuziju ili gubitak svesti.

ŠTA MOŽETE DA URADITE PRE NEGO ŠTO ODETE KOD LEKARA?

Korisno je nekoliko dana beležiti kada se umor javlja i šta mu prethodi.

Zapišite koliko spavate, kada odlazite na spavanje, koliko se budite tokom noći, kakva vam je ishrana, da li imate fizičku aktivnost i da li se pojavljuju drugi simptomi.

Takve informacije mogu pomoći lekaru da lakše sagleda obrazac problema.

Istovremeno, pokušajte da održavate redovan ritam spavanja, zdravu i raznovrsnu ishranu, odgovarajuću fizičku aktivnost i dovoljan unos tečnosti. NHS preporučuje redovno vežbanje, zdravo unošenje hrane i stabilan raspored spavanja kao deo pristupa smanjenju uobičajenog umora.

NE IGNORIŠITE SIGNAL KOJI TRAJE

Povremeni umor je normalan deo života. Problem nastaje kada iscrpljenost postane stalna, kada se ne povlači ni posle odmora ili kada počne da ograničava ono što svakodnevno možete da radite.

Najvažnije je zapamtiti da umor sam po sebi ne znači da postoji ozbiljna bolest. Ali isto tako, dugotrajan i neobjašnjiv umor ne treba ignorisati.

Umesto nagađanja i samostalnog uzimanja preparata, mnogo je korisnije razgovarati sa lekarom i pokušati pronaći pravi uzrok.

Ako telo nedeljama šalje isti signal, vredi ga saslušati.