U savremenom društvu, gde se roditelji sve češće suočavaju s dilemama oko vaspitanja, postavlja se ključno pitanje – gde su granice? Dr Ranko Rajović, jedan od najcenjenijih stručnjaka u oblasti neuronauka u regionu, u više navrata je isticao koliko su granice važne za pravilan razvoj dece.
Bez njih, kako kaže, možemo izgubiti generacije koje neće biti spremne da se suoče sa stvarnim životom.
Na gostovanju u emisiji „Jutro“ na TV Prva, Rajović je govorio o svojim iskustvima iz različitih zemalja, uključujući i Kanadu, gde je primetio trend koji, kako kaže, vodi ka potpunom rastakanju tradicionalnih vrednosti. Naime, u nekim kanadskim školama ukinuto je usmeno odgovaranje jer se smatra stresnim za decu.
Međutim, kako Rajović objašnjava, problem nije u samom odgovaranju već u metodi učenja.
Umesto da se menjaju tehnike rada sa učenicima, škole su odlučile da uklone ono što izaziva nelagodu, što, prema njegovom mišljenju, vodi ka opadanju kvaliteta obrazovanja.
Primer koji dodatno osvetljava ovaj problem jeste situacija u kojoj je nastavnica sugerisala učenici da poboljša svoj esej dodavanjem nekoliko rečenica. Reakcija deteta bila je dramatična – bacanje stvari, odlazak kod direktora i intervencija roditelja. Nastavnica je dobila opomenu jer se njen komentar tumačio kao emocionalna šteta za dete.
Ovakav pristup, smatra Rajović, nije način da se deca pripreme za realne životne situacije.
Prof. dr. Ranko Rajović: Razvoj i vaspitanje dece, uticaj telefona (VIDEO)
Još jedan apsurd koji je primetio u Kanadi jeste način na koji se odvijaju dečji sportski turniri – bez zbrajanja rezultata. Na košarkaškom turniru sedmog razreda podeljene su medalje svim učesnicima jer, kako mu je objašnjeno, ne žele da neka deca osete tugu. Rajović je oštar prema ovakvim praksama: „Kako će se dete pripremiti za život ako ne nauči da gubi? Poraz je sastavni deo odrastanja. Kada zna da je pobedilo, dete oseća zadovoljstvo i razvija se na zdrav način.“
Osim što se sve više izbegavaju porazi, u svetu se razvija i fenomen da deca biraju svoj pol već sa 12 godina, a neki idu čak do toga da se identifikuju kao životinje. Rajović naglašava da ovakve pojave dolaze iz koncepta „dete može da radi šta hoće“, što je potpuno pogrešno jer mozak nije završen u razvoju do 18. ili čak 20. godine. „Dete zbog nezrelosti ulazi u rizična ponašanja, a roditelji su tu da postave granice. Ako ih nema, izgubićemo decu“, upozorava on.
Granice su ključne za pravilan razvoj, a roditelji su ti koji ih moraju postaviti. Bilo da je reč o vremenu provedenom u igricama ili o vaspitnim merama, odrasli su ti koji odlučuju, a ne dete. „Ako dete stalno dobija ono što hoće, kada u životu naiđe na prepreku, njegov prag tolerancije će biti nula“, ističe Rajović.
Danas sve češće viđamo decu koja, kada im se nešto zabrani, vrište, bacaju se po podu i plaču. To može biti normalno kod sasvim male dece koja još ne znaju kako da izraze emocije, ali ako takvo ponašanje vidimo kod deteta u prvom razredu, već smo zakasnili sa postavljanjem granica.
Vaspitanje dece i gde roditelji greše – dr Ranko Rajović (VIDEO)
Još jedna ključna stvar o kojoj Rajović često govori jeste važnost kretanja za razvoj mozga. „Neki ‘stručnjaci’ tvrde da se mozak razvija isključivo razmišljanjem, ali to pokazuje potpuno nepoznavanje neuronauke. Naša deca se danas premalo kreću. Dete od šest godina bi fiziološki trebalo da pređe 15 do 20 kilometara dnevno, a danas to izostaje. Posledica? Svaka nova generacija u školu dolazi slabija od prethodne“, ističe Rajović.
Kao zaključak, on naglašava tri ključna principa za pravilan razvoj dece: granice, suočavanje sa neuspehom i fizička aktivnost. Ako želimo da naša deca budu spremna za izazove života, moramo ih naučiti da prihvate poraze, postaviti im jasne granice i podstaći ih na kretanje. Samo tako možemo osigurati zdrave, stabilne i odgovorne generacije.
Roditeljstvo nije lako, ali bežanje od odgovornosti i izbegavanje neprijatnih situacija nije rešenje. Deci su potrebne vođe, a ne popustljivi pratioci. Ako im ne pokažemo put, ko će?