Svako treće odojče ima prekomernu telesnu težinu. Bucmaste bebe postaju male debeljuce, a gotovo polovina gojaznih sedmogodišnjaka postaju gojazne odrasle osobe. Što su u ranijoj dobi deblji, mališani imaju veću sklonost prema gojaznosti pa tako zadovoljni tromesečnii bucko može postati utučeni mališan koga vršnjaci izbegavaju.
Kao i kod odraslih, gojaznost kod dece nosi brojne zdravstvene rizike, kao što su vaskularne bolesti, dečija hipertenzija, dijabetes, problemi sa zglobovima, a česte su i smetnje sa disanjem tokom spavanja.
Zbog svog punačkog izgleda takva deca mogu imati brojne psihičke tegobe. Vršnjaci ih znaju izbegavati i zadirkivati u školi, a s obzirom na to da više pate od odraslih, lakše gube samopoštovanje i sklonija su depresiji.
Gojaznost obično definišemo kao prekomerno nagomilavanje masnog tkiva pa je tako gojazno dete ono čija ukupna težina sadrži više od 25 posto masti kod dečaka i više od 32 posto masti kod devojčica ili 120 posto od idealnog odnosa težine i visine. Merenje kožnog nabora mnogo tačnije određuje masne naslage. Telo nagomilava mast povećanjem broja i obima masnih ćelija. To je važno za kontrolu dečije gojaznosti jer se masne ćelije stvaraju uglavnom u dečjiem uzrastu. Broj i veličina masnih ćelija brže raste kod gojazne nego kod mršave dece pa takvi mališani na početku adolescencije već imaju više masnih ćelija nego što je potrebno.
Sva dosadašnja istraživanja ukazuju na kompleksnost činilaca koji su u to uključeni, ali je jasno da su prve godine života, tačnije prvi meseci, presudni za razvoj gojaznosti.
Gojaznost je često nasledna. Gojazni roditelji će najvjerojatnije imati puniju decu: ako je gojazan jedan od njih, rizik za gojaznost kod mališana je 40 posto, a ako su oba roditelja gojazna, čak do 80 posto.
Naučnici su otkrili pet različitih gena povezanih sa gojaznošću.
1. Najvažniji faktor u nastanku dečije gojaznosti je gojaznost roditelja, a najpre majke. To može poticati od jakih genetskih predispozicija ili od načina života (nezdrave ishrane ili nedostatka fizičke aktivnosti).
2. Majke po tradiciji rano uvode šećer u ishranu, takođe zaslađuju sve što bebe piju jer smatraju da je tako ukusnije.
3. Sledeći nasledni faktor je rano uvođenje nemlečne hrane. Većina majki misli da sa nemlečnom hranom treba početi što pre, kako bi dete bolje napredovalo. Međutim, prerano uvođenje čvrste hrane može dovesti do gojaznosti. Ako beba sisa, ne treba je previše često dojiti jer bebe koje bi htele često da sisaju ne rade to zbog gladi, već zbog prijatnog osećaja ili nesigurnosti.
4. Najveći broj beba traži hranu svaka dva sata do uzrasta od dva meseca, a na svaka tri sata do šest meseci. Nakon šest meseci odojčad je zadovoljna sa tri obroka i dve užine.
5. Ako prestane da jede pre nego što isprazni bočicu, ne treba insistirati da je dovrši. Nikako pre napunjenih 12 meseci ne uključujte slatkiše. Što pre odojče postane vitko dete, veća je verovatnoća da će imati optimalnu telesnu težinu kada odraste.
Ovako je zdravije
1. Zamenite masnu, visokokaloričnu hranu, kao što su kolači, zdravijom alternativom, kao što je sveže voće.
2. Umesto prženja, hranu pecite!
3. Ograničite količinu putera i margarina.
4. Izbegavajte grickalice.
5. Ograničite količinu sokova.
6. Ako dete voli da jede brzu hranu, smanjite učestalost.
7. Gazirana pića koja sadrže puno šećera i kalorija zamenite razblaženim svežim voćnim sokovima.
8. Ograničite kupovinu gotove hrane i masnih poslastica jer ako takve hrane u kući nema, detetu će biti mnogo lakše odupreti joj se.
9. Kako biste udovoljili detetovoj želji za slatkišima, ponudite mu konzervisano ili suvo voće, voćni jogurt.
10. Uvedite u ishranu obrano mleko, ali ne pre treće godine.
11. Obroke poslužujte uvek u isto vreme.
10 koraka do optimalne težine
1. Prirodna ishrana (dojenje).
2. Kad počnete sa dohranom, uključite hranu koja je bogata hranjivim sastojcima, ali niskokalorična (radije povrće umesto voća i žitarice umesto slatkiša).
3. Svaki bebin plač ne znači da je gladna (možda je žedna, usamljena ili želi da je nosite).
4. Ne nalivajte bebu sokovima. Gotovi sokovi imaju isto toliko kalorija kao i mleko, ali su siromašniji hranjivim sastojcima. Prekomerno uzimanje sokova u uzrastu kada beba doji može biti uzrok gojaznosti. Umesto nerazblaženih sokova treba uvek davati razblažene.
5. Kada je budna, beba uvek treba biti u pokretu.
6. Poštujte apetit svog mališana. Brojni roditelji se žale da im dete u drugoj godini postaje probirljivo, da jede manje i da radije prezalogaj neštoi. U prvoj godini dete mnogo jede jer naglo raste i sa navršenom prvom godinom utrostručuje svoju težinu pri porođaju, a na kraju druge godine teže je samo za trećinu od one na kraju prve. Mališani u drugoj godini više rastu u visinu nego što dobijaju na težini.
7. Deca vole da grickaju. Pet malih obroka na dan bolje je nego tri velika.
8. Ne insistirajte da dete pojede sve iz tanjira.
9. Ne dopustite detetu da jede zato što mu je dosadno.
10. Nikada ne nagrađujte dete slatkišima.
11. Napokon, ako želite da vaše dete bude zdravo i da se zdravo hrani, pokažite to sopstvenim primerom.
izvor:ringeraja