Jedna od najboljih stvari koje treba uraditi u sred bračne borbe je da prestati sa njom. Napravite pauzu. Oladite malo. Gurnite nešto i pod tepih. Usijane glave ne rešavaju probleme
Ove nedelje, moj suprug i ja slavimo 36. godišnjicu braka. Bilo je različitih načina kako smo obeležavali godišnjice, nekada bismo se svečano oblačili i odlazili na večere, a nekada bismo taj dan obeležili samo-poljupcem.
Desilo se jednom da smo oboje bili bolesni od gripa, i kroz maglu se sećam kucanja naših čaša pri nazdravljanju sokom od narandže, ali znam da smo taj dan prespavali. Zatim, tu je bila i godina kada smo bili u takvoj svađi da čitav dan nismo razmenili ni reč. To je sve ono što čini brak: u bogatstvu i siromaštvu, bolesti i zdravlju, dobru i zlu.
Svaka godina ima svoja iznenađenja, izazove, svoje lekcije, ili svoje trenutke slasti.
U čast naše 36 godišnjice, ovde je 36 lekcija koje smatram najvrednijim:
Ako mislite da bi vam brak bio lakši sa nekim drugim, verovatno grešite. Većina problema u braku se da popraviti. Stvarno. Čak i oni teži.
Ona reč na R koju često potežete – razvod, je opasno oružje. Predlažem da je zamenite nekom drugom – reč “frustracija” je recimo sasvim adekvatna zamena. A pri tom nikome srce neće biti slomljeno ako kažete “Toliko sam isfrustrirana da bih mogla da vrištim!”
Izraz večno blaženstvo treba da bude trajno izbrisan iz rečnika svakog bračnog para. Brak je divan na mnogo načina, ali očekivanje blaženstva kada naiđete na probleme, zvuči kao stvar oko koje se ne treba truditi, kao da je potpisivanjem zagarantovano da se nećete mučiti.
Ne nadajte se uzalud da vam se bračni drug neće nikad promeniti. Pogrešno bi bilo da se ne promeni. Recimo, moj suprug i ja sreli smo se u našim ranim dvadesetim. Ako bismo oboje ostali baš kao što smo bili, još bismo bili dva naivna klinca. Deca, koja tvrdoglavo insistiraju da sve mora biti po njihovom.
Brak neće sam od sebe ni postati ni ostati dobar.
Svako od nas je, na svoj način, težak. Početak ispravljanja makar jedne od loših navika ili problema već će biti pomak. Dodatni bonus: vaš supružnik će tu promenu i trud uveliko poštovati!
Ljudi koji su u nesrećnom braku ponekad pomisle da je institucija braka problem – da je brak neprirodan ili zastareo ili da ga je nemoguće dobro urediti. Ali shvatite, nema trećeg činioca braka, samo je vas dvoje. Sve što se dešava između vas dvoje je vaša kreacija. Svako od vas igra svoju ulogu. Zašto onda ne napravite nešto korisno?
Brak se uči u hodu. Niko od nas ne ulazi u brak sa predznanjem o njemu. Kada krene po zlu to znači da nam trebaju nove veštine a ne novi muž ili nova žena.
Sukobe u braku ne samo da nije moguće izbeći, već su oni čak neophodni. Niko od nas ne može da izgradi jak i zdrav odnos a da se prethodno nije suočio i rešio teška pitanja.
Čak i najbolji brak ne može potreti teškoće odrastanja. Svi imamo neke rane iz detinjstva. Razmišljanje da supružnik može da učini da se osećate sigurno i bezbedno, dok ste iznutra krhki i već slomljeni, je preveliko očekivanje. Što se pre (i efikasnije) pozabavite sopstvenim zdravljem u svakom pogledu, pre ćete osetiti blagodeti braka.
Kao što raste od uživanja koja delimo, ljubav raste i od izazova sa kojima se suočavamo, al i od problema koje prevazilazimo.
Brak je dugo pregovaranje o tome kako će dvoje ljudi upravljati raznim stvarima. Novcem. Intimnostima. Roditeljstvom. Kućnim poslovima. Možete da se borite, ili možete da sarađujete. Saradnja je obično mnogo uspešnija.
Čak i najtvrdoglaviji među nama mogu da nauče da u braku popuste. Verujte mi na reč.
Većina onoga što smeta i frustrira vašeg supružnika nema veze sa vama, ali nešto i ima. Što pre shvatite šta je to, bolje će biti.
Tokom teških vremena, međusobna posvećenost može biti spasonosna. Činjenica je da vas nekad samo onaj deo dogovora „dok nas smrt ne rastavi“ održava zajedno, ali dobra vest je da i to može da se isplati, i da problemi prođu. Smatrajte i to dovoljnim razlogom.
Ako vam se ova priča dopala podelite je sa vašim prijateljima :* HVALA