Pakovanje uoči odlaska na letovanje roditelja male dece ne može se porediti sa onim kad su vam mališani malo stariji. Ne samo zbog toga što tada deca deo pakovanja mogu da obave i sama, nego i zbog svega onoga što nikako ne smete da zaboravite da ponesete na put.
Foto: Shutterstock
Kad imate novorođenče, osim puno udobne odeće i pelena, ne smete da zaboravite omiljene cucle i bočice. A kada mališani malo porastu, postaju jako važni i predmeti koji detetu ulivaju sigurnost: ćebence, medvedić ili zeka. I bolje vam je da ne zaboravite da ih ponesete ako ne želite uznemireno dete na letovanju koje će po svim uglovima tražiti svoju “utehu”. Mnogi roditelji se već mogu prisetiti kako su se vraćali kući po zaboravljenu igračku ili prekrivač kad su već prilično odmaknuli.
Mnoge opterećuje ta detetova zavisnost, a od starijih često ćete čuti savet da naglo prekinete sa tim tako što ćete sakriti ili baciti predmet zavisnosti. Ipak, stručnjaci se ne slažu sa takvim drastičnim rešenjima jer su objekti vezivanja, kako ističu, način na koji se dete nosi sa nemirom i strahom od odvajanja.
Tu pojavu je još početkom pedesetih godina prošlog veka opisao britanski pedagog D. Vinikot kao normalan razvojni fenomen u kojem “predmetu od bilo kojeg materijala dete pripisuje posebnu vrednost i koji mu pomaže da napravi pomak od najranijeg oralnog odnosa sa majkom do pravih odnosa”. Dakle, vezivanje uz neki predmet, ćebe, pelenu ili igračku, korak je prema otvaranju deteta ka svetu. Važno je i to da je dete između ponuđenih samo odabralo određeni predmet na koji će se osloniti i koji će ga smirivati u stresnim situacijama. To je uvek predmet koji nosi iz kuće, iz prostora u kojem je blizak sa majkom. Ti predmeti detetu predstavljaju majčino obećanje da će sve biti u redu, jer je komadić kuće stalno uz njih i predstavlja zalog da će se mama vratiti po njega. Najveća vrlina omiljenog predmeta jeste da je mekan, topao i da ga je prijatno grliti ili dodirivati. Zato je najčešće reč o plišanim ili krpenim predmetima koji s vremenom upiju i poznate mirise.
Stručnjaci s njujorškog psihoanalitičkog instituta nakon proučavanja te pojave proširili su Vinikotove zaključke saznanjima da su takvi predmeti toliko važni za detetovo opuštanje da ih ne treba izbacivati iz njegovog života, ma kakvo opterećenje predstavljali roditeljima, jer nimalo ne sputavaju dete u sticanju novih životnih iskustava.
BEZ STIDA
Nemojte se stideti detetovog ponašanja, pričekajte da ono samo odustane.
Svaki roditelj pre bilo kakve intervencije treba da bude svestan zašto se neko ponašanje javlja u određenom dobu. Sa time se ne treba boriti, nego prihvatiti to kao normalan deo detetovog razvoja. Ignorišite ono što vam smeta, nemojte da vam bude neprijatno zbog detetovog ponašanja. Pričekajte da dete samo odustane kad bude spremno.
