Ovo je pismo jedne domaćice
U nastavku možete pročitati pismo jedne domaćice koje je upućeno svim ženama, a koja želi svoje životno iskustvo da podeli sa vama. Prenosimo vam ga u celosti…
Moje dame,
Zapamtite da naslaga prašine štiti drvo koje se nalazi ispod. Kuća postaje dom kada na nameštaju možete ispisati – volim te.
Znala sam svakog vikenda da provedem bar 8 sati čisteći, jer sam želela da sve bude savršeno, za slučaj da netko navrati do mene. Konačno sam jednog dana shvatila da niko nije došao – svi su bili negde van, živeći život i zabavljajući se.
Zar ne bi bilo bolje da naslikate sliku, napišete pismo, ispečete kolače ili posadite cvet – naučite razliku između želim i moram?
Čistite koliko morate… ali nemate previše vremena… s rekama koje možete preplivati, planinama na koje se želite popeti, muzikom koju želite da čujete, prijateljstvima koje želite da zadržite i životom koji želite da živite.
Čistite koliko morate, ali život je tamo van, sa suncem u vašim očima, vetrom u vašoj kosi, pahuljama snega na vašem licu, kapima kiše… Ovaj dan se neće ponoviti!
Čistite koliko morate, ali imajte na umu… Starost će doći i ona nije ljubazna, a kad nas trošno telo napusti, ono će napraviti samo još više prašine”.
Prašina neka ide prašini – duša traži ljubav i radost.
izvor:korisno.net
[dfads params=’groups=63&limit=1&orderby=random’]