Šta da radimo kada dete počne da ujeda . Evo nekoliko saveta za vas roditelje
• Ako zaključite, da je griženje posledica istraživanja i rasta zuba, dajte detetu krpu ili gumeni kolutić, koji će dete da žvaće.
• Ako dete grize zbog gladi ili umora, pobrinite se za njegov ritam, obezbedite mu dovoljno sna (neki put dete ne želi da spava – prilagodite se, popustite malo). Dodajte malo više ritma u njegov dan, to nekada pomaže.
• Ako je griženje posledica sukoba za igračku, pokušajte tako što ćete kupiti još jednu ili obratiti pažnju na stimulisanje igre sa drugim igračkama. Ovo je problem te uzrasti, mališane teško nagovaramo da dele svoje igračke, jer još uvek ne razumeju perspektive drugog i nemaju razvijene sposobnosti da se dogovore oko njihove ‘lične imovine’. Pomozite im malo…, razgovarajte…
• Ako je u pitanju privlačenje pažnje odrasle osobe, probajte da im posvetite više vremena , naročito kada je njihovo ponašanje lepo. Čim uradi nešto dobro, odjurite kod deteta i pružite mu pažnju. Ako je vaša pažnja izraženija (npr. vičete) kada radi nešto loše, dete to oseti. Nije mu toliko bitno da vaša pažnja bude pozitivna, već da je privuče. Ovaj momenat možete iskoristiti za ‘više ciljeve’. Kod problematične dece, koja su naporna i mnogo loše vaspitana, stručnjaci obično savetuju »poplavu pozitivne pažnje i pohvala, kada dete nešto dobro uradi ( igra se lepo sa vršnjacima, lepo sedi, jede i radi sve to što želimo da radi). Hvaliti dete je dobro i zbog formiranja pozitivnog samopoštovanja.
• Ako je razlog stres zbog naročitih događaja kod kuće ili u vrtiću, mi, odrasli, moramo voditi računa o tome da dete taj stres oseti u što manjem intenzitetu. Dete mora da ima osećaj, da ga podržavamo i prihvatamo. Pobrinite se za što ritmičniji dan, spavanje i hranjenje. Dete može vrlo dobro da prebrodi stres kroz igru, naročito stiskanje i oblikovanje plastelina, prskanje i pljuskanje po vodi… Ako je došlo do posebno bolne situacije (poput razvoda) detetu će biti potrebno puno ljubavi, strpljenja, možda i stručna pomoć.
• Dete moramo naučiti ponašanju, koje je prihvatljivo u društvu. Kada dete ugrize – mi mu rečima ili izrazom lica damo do znanja i pokažemo da takvo ponašanje nije u redu. Glas mora biti odlučan, dok isto tako dete gledamo u oči. Kažemo, npr: »Ne! Nije lepo da
grizeš. Nikolu boli kad ga ugrizeš. Ja ti ne dozvoljavam da grizeš Nikolu ili drugu decu.« Ako dete već zna da priča možemo reći, npr.:« Jovana, umesto da Nikolu ugrizeš, možeš da mu kažeš da prestane da ti ruši kocke. Kaži mu da se skloni od tebe.« Dete koje je ugrizlo možemo motivisati da pomogne i smiri dete koje je povređeno. Tako stimulišemo empatiju, uživljavanje u položaj drugoga. A time zapravo učimo dete da ne čini drugome ono što ne želi da drugi čini njemu.
• Kada se dete naljuti i izgubi kontrolu nad svojim ponašanjem, pomoći će nekoliko trenutaka izolacije. Za to vreme se dete smiri i nakon toga možemo mirno da popričamo s njim o njegovom ponašanju i postupku koje je napravilo. I u to vreme izolacije »time out-a« se moramo pobrinuti za njegovu bezbednost . Malo dete ne smemo puštati samo u prostor gde može da se ozledi. Dobar prostor za izolaciju može biti i druga strana sobe. Izolacija najpre čini se kao nešto strašno i nehumano, ali kada se to probal, pokaže se kao najbolja moguća kazna-rešenje. Kada dete šizi, mi mu činimo veliku uslugu kada mu damo malo odmora. I detetu ponekad treba par trenutaka da se samo smiri, iziđe iz euforije u koju je trenutno upalo.
Deo igre. Deca najčešće nisu svesna svoje snage. Nemaju osećaj koliko nešto što ona čine drugog povređuje ili boli, pa misle da je određeno ponašanje deo igre.
Ako dete grize vas. Dete traži reakciju i takvim ponašanjem vas provocira, pa pazite kakvu ćete reakciju da mu pokažete. Napravite bolnu grimasu i recite: „Nemoj to da radiš, boli me!“. Predložite mu da ujede samo sebe, kako bi shvatilo da je takvo ponašanje bolno. Da bi dete bilo sigurno da to nije deo neke vaše igre, ozbiljnim izrazom lica i pojačanom reakcijom (ako je potrebno sve do kažnjavanja) – svaki sledeći put kada vas ugrize pojačajte pokazivanje svog nezadovoljstva.
Nemojte pokušavati da dete naučite da shvati lekciju tako što ćete mu „uzvraćati istom merom“. Na taj način biste mu pokazali da je takvo ponašanje primereno (čim ga i vi koristite) ili ga, možda, isprovocirali da sve to shvati kao deo igre.
Izvinjenje. U zavisnosti od uzrasta vašeg deteta, insistirajte da se izvini. Ako još uvek ne razume smisao izvinjenja, vi to učinite umesto njega, ali u njegovom prisustvu. Iz vašeg ponašanja i vašeg primera, razumeće da je ono što radi neprihvatljivo ponašanje, koje vi uopšte ne odobravate.
Pohvale. Pohavlalite ga posebno kada vaše dete menja svoje ponašanje, pa u onim situacijama koje je do nedavno rešavalo griženjem – sada ulaže napor da se ponaša drugačije.
Kažnjavanje – Nemojte ga kažnjavati tako što ćete mu uzeti umiljenu igračku ili nešto drugo što voli jer će tad pomisliti da ga više ne volite . Tako ništa nećete postići jer vi tad kažnjavate njegovu ličnost a ne njegovo ponašanje.