Ne znam odakle da počnem svoju priču. Ali da pokušam…
Kao beba sam ostavljena , majka me je ostavila i otišla. Imala sam samo dva meseca. Moja baka me je othranila i moj otac. Nisam imala koga zvati „mama“… Ali ne žalim,imala sam nešto vrednije…imala sam najboljeg oca na svetu. On je bio taj kome sam trčala u zagrljaj kada mi je teško…ko me je saslušao svaki put kad sam imala neki problem. On je bio moj i otac i majka. Mislim da je mene voleo najviše na svetu,ali da je tačno ono „unuče se voli više nego dete“ – ima i toga. Moju ćerku je razmazio ,njena slika mu je bila umesto ikone…ona je sve mogla, i sve što je imao njoj je davao. Mog tate više nema. Pre skoro godinu dana on je poput andjela otišao sa ovoga sveta. Nema noći da ne pomislim na njega, i da moj jastuk ne bude natopljen suzama. Moj tata. Moja rana najveća na srcu koja neće nikada proći. Zato, svako veče pre nego zaspim,onako uplakana, tiho šapnem „volim te , tata“ u nadi da će on to da čuje. Jako mi nedostaje. Ovo pišem da bih rekla da nisu samo majke one koje rode decu, već koje tu decu i othrane, koje su tu kada oni prohodaju, progovore… on je to bio…moj tata je meni bio sve! Volim te puno, i znam da imam nekoga ko me čuva , ko je sada na nekom boljem mestu .
POGLEDAJTE OVAJ JAKO DIRLJIV I DIVAN VIDEO –Otac snimao ćerku svake nedelje proteklih 14 godina
Jako emotivno 🙁 Uvek me rasplačete sa ovakvim pričama , peneki put pomislim ovo nije za mene posao previše sam emotivna 🙂 🙁 uf .
Hvala mojoj drugarici Dragani na ovoj divnoj kratkoj priči , ali dovoljno da razumemo njenu poruku .
Sva prava na priču zadržava devetmeseci.rs i molimo da poštujete autora .
autor: Mama Dragana
izvor. devetmeseci.rs