E pa ovako da krenem da pišem 🙂
foto. privatna arhiva mame Mirsade
Vrlo mlada sam se udala sa 18 a već 19 sam ostala trudna. Sve dok nisam saznala za trudnoću,ja sam radila i muške i ženske poslove.. Saznala sam da sam trudna u 10 nedelji,termin 7 jun. Radovali smo se veoma pogotovo suprug, svekrva,svekar, mama,tata,ostali.
Od 10 nedelje sve do 5 meseca sam povraćala. Svako jutro, svaki dan. Pogotovo kad bi mi se nudila hrana koju nisam podnosila, moj odgovor je bilo povraćanje… Svih 7 meseci sam morala da vadim krv na tranfuziji zato što sam B- a muž B+. da nebi došlo do zagušenja krvi.
Sve je teklo u najboljem redu. Sve do jedno veče kad sam osetila vodu medju nogama. Pomislila sam da je puko vodenjak. Uhvatila me panika misleći da ću izgubiti bebu u 5 mesecu. U bolnici kad sam otišla sva rasplakana pitam doktora posle pregleda dal je beba dobro? jel mi puko vodenjak. Njegov odgovor me šlogirao rekao je VEROVATNO OD DETETA NEMA NIŠTA!
Gotova sam bila to veče, a još gore ne smem reći suprugu i svekrvi šta mi je doktor reko. Da se ne sekiraju. Celu noć nisam oka sklopila plakalla do zore. Ujutru smo otišli na ctg na ctg ne čuju se otkucaji ja počela da vrištim(ctg nije radio) ,odma smo otišli do ultrazvuka. Na ultrazvuku vide se otkucaji srca i dovoljno plodove vode. I što je najglavnije BEBA JE ŽIVA. Ali ja ne osećam pokrete.
U bolnici sam primala 40 infuzije za nedelju dana. Posle 7 dana puštena sam kući, ali pokreta nema zbog toga što sam previše uplašena bila . U maju mesecu doktor je otišao na odmor dve nedelje, dao mi uput za svaki slučaj ako dobijem bolove. Kad se doktor vratio sa odmora otišla na kontrolu. Doktor na ultrazvuk vidi da je beba preko 3 ipo kg teška i da moram u bolnicu jel moram na carski. Ja sva u panici jel nisam znala da ću na carski rez..
Otišla u utorak u bolnicu, dogovorili smo se sa doktorkom da u ponedeljak bude carski. Kad u sredu posle vizite uhvate me bolove a to nije smelo da se desi zbog pripreme. Zovem sestru da dodje jel imam bolove, sestra pozove celu ekipu iz carskog reza. I kreću sa priprema jedna mi vadi krv iz vene, jedna iz prsta, jedna iz ušiju. Anestiziolog mi pregleda kičmu.. Obe ruke spremne za infuziju. Jedna sestra mi promašila venu i to više puta. Izbole me kao Issusa. Kateter, klistiranje sve završeno samo da krenu sa operacijom,kad ono prestaju bolovi i oni mi zakažu carski za petak(ja poludela, izmalaksana, izbodena).
U petak me spremali za porođaj i carski je bio uspešan rodila se moja Andjelina sa 4,150 kg i 57 cm. 5 juna 2015. Tokom operacije sam izgubila dosta krvi. Problem je bijo grupa krvi, jedva nađoše moju krvnu grupu. Ispričala sam skraćeno bilo bi tu još toga da se piše .
Ali dovoljno je da se vidi koliko smo mi žene hrabre i jake u svakoj situaciji !! 
Mama nam je poslala još par fotografija
Hvala Mami Mirsadi na priči . Malenoj Andjelini želim divno i bezbrižno detinjstvo :*
SVA PRAVA NA PRIČU I FOTOGRAFIJE ZADRŽAVA DEVET MESECI SAJT I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA
izvor:devetmeseci.rs