Navikli ste da vaša beba spava „kao beba“, uz jedno do dva noćna buđenja za hranjenje. Niste morali ni da je uspavljujete ,zaspala bi sama . A onda, preko noći, plač, vriska… I tako svakih pola sata! Šta joj se to dogadja ? Pitate se. Dobro došli u fazu regresije spavanja
Skoro svi mladi roditelji barem su jednom doživeli fazu u kojoj beba ima problema sa spavanjem. Ponekad su uzrok tome zubići, probava, glad ili je beba jednostavno nešto ružno sanjala. Ako se ritam spavanja međutim naglo i dramatično promenio, beba se budi vrlo često i u polusnu neutešno plače, a ponekad ni nošenje ni dojenje ne pomaže, najverovatnije je reč o regresiji spavanja. Kroz regresiju spavanja mališani najčešće prolaze u periodu oko četvrtog meseca, zatim između osmog i desetog meseca, oko godinu dana, sa 18 meseci i onda oko druge godine. Takve dramatične nesanice praćene plačem javljaju se najčešće kada dete uspe u nekom značajnom poduhvatu, kao što je okretanje sa leđa na stomak (i obratno), sedenje, puzanje, hodanje…
Istraživanja su pokazala da su deca tada toliko uzbuđena novootkrivenim mogućnostima da naprosto ne mogu da spavaju, slično kao odrasli pred dugo planirano putovanje, venčanje ili prvi dan na novom poslu. Tokom sna dete će još jednom proživljavati naučeno i isprobano preko dana, pa će se neplanirano okrenuti na stomak ili sedti u krevecu, a zatim će se zbunjeno i uplašeno probuditi i tražiti pomoć. U toj situaciji najbolje je da pokušate da smirite bebu na najtiši mogući način, na primer dajte joj cuclu, mazite je pevajte joj uspavanku . Budući da je beba još u polusnu, pokušajte da je nevadite odmah iz kreveca kako je ne biste razbudili – moguće je da će se već za nekoliko sekundi umiriti i nastaviti dalje da spava. Nikako nemojte pustiti dete da se „isplače“ jer vas vaše dete u tim trenucima svakako treba.
Za utehu je da ta faza najčešće traje između dva i maksimalno šest nedelja, a većina dece doživeće je samo jednom ili dvaput tokom razvoja. Zbog noćnog nespavanja dete će možda biti nervozno i preko dana, a može se dogoditi i da se dnevno spavanje svede na minimum. Koliko god to bilo naporno, imajte na umu da je dete isto umorno i nervozno kao i vi, ali i da je reč samo o prolaznoj fazi koja će vrlo brzo proći. Pokušajte da uvedete umirujuću rutinu oko sat vremena pre spavanja (tiha muzika, prigušena svetla, priča za laku noć), a tokom dana praktikujte mirnije igranje. Ako je beba dojena, moguće je da će češće tražiti dojku. Prihvatite situaciju takvu kakva jest i budite maksimalno na raspolaganju detetu kako bi se što lakše nosilo sa novonastalom situacijom. Tokom dana potražite pomoć kako biste nadoknadili barem koji sat sna. Ako problemi sa spavanjem potraju duže od šest nedelja, verovatno je reč o nekom drugom obliku poremećaja spavanja, a u tom slučaju je dobro posavetovati se sa lekarom!